Kusturica: Srbija je moja otadžbina

Govoreći o šestom "Kustendorfu", koji je sinoć počeo na Mećavniku na Mokroj Gori, Kusturica je istakao da je odabrao da ovaj festival otvori sa "disko perfomansom sa stavom".
"Uvek sam imao stav o svemu, pa i o pokušaju revizije atentata na (Franca) Ferdinanda. Performans treba da uvede istoriju u koreografiju", pojasnio je Kusturica.

Ђурђевдана 2005. Кустурица је крштен у Српској православној цркви као Немања Кустурица у манастиру Савина, у близини Херцег Новог.
Касније је о свом пореклу говорио:
„Мој отац је био атеиста и увек се декларисао као Србин. Добро, можда смо ми били Муслимани 250 година, али смо били православци пре тога и дубоко у себи увек били Срби, вера то не може променити. Ми смо постали Муслимани само да би преживели Турке."
У интервјуу за босанскохерцеговачку телевизију OBN 2009. године рекао је да је гледајући књиге утврдио да је његова породица у ствари била српска, те да му је врло важно кад умре да се зна ко је био.
Proslavljeni srpski reditelj Emir Kusturica izjavio je da je Srbija njegova otadžbina i da je netačno da se sa Mokre Gore seli u Andrićgrad, za koji kaže da je tačka koja spaja naš narod između praktično dve države Republike Srpske i Srbije.

Izrazito talentovan Svetski i Yugoslavenski režiser iz republike BiH i grada Sarajeva a kao čovek SUNCOKRET
trebao bi pročitati pesmu od Jovana Jovanovića Zmaja - Guslareva smrt
Možda bi ova pesma mogla pomoći u traganju za IDENTITETOM

GUSLAREVA SMRT

Na zapadu sunce palo

na kameno stenje,
palo, pa se rasprštalo
u drago kamenje
A na nebu nebrojice
zvezdice se sjaje,
ko na zemlji što trepeću
suze tužne raje.
S koga raja suze lije
tako bez prestanka?
S Topal paše što je lego
al mu nema sanka.
na kameno stenje,
palo, pa se rasprštalo
u drago kamenje
A na nebu nebrojice
zvezdice se sjaje,
ko na zemlji što trepeću
suze tužne raje.
S koga raja suze lije
tako bez prestanka?
S Topal paše što je lego
al mu nema sanka.

Skoči paša, trlja čelo
bes mu kida grudi:
"Nema Boga, nema pravde,
ljudi su neljudi!"
"Prolio sam more krvi
Te proklete raje,
posejo sam u sve kraje
gorke uzdisaje."

Kud god pođem, zemlja strepi,
a raja skapava,
ni moj doro vode neće
kad nije krvava...
Eno blaga sedam kula,
još je nebrojano,
u haremu mnogo cura,
al sam ih se mano...
Ne godi mi, ne prija mi,
prazne su mi grudi,
slavno ime, dično ime,
za tim Topal žudi....

Gusle, gusle! - Rajo, rajo!
Prokleti hajduci!
Zar das vaše ime peva,
vi pogorski vuci?
Zar da Topal pesmu sluša
sto vam vecnost sprema,
A taj paša, Topal paša,
svog pevača nema?

Mrzim zlato, mrzim blago,
ta sve mi je tamno,
Topal paša pesmu hoće,
hoće ime slavno...

Zar ta raja samo znade
ginut od mog mača?
Zar to roblje neće zlata,
ne da mi pevača?

Tako paša besni, riče,
kidaju ga zelje...
Pa zaurla: "Turadijo,
spremajte veselje!
Dovedte mi starca Mirka,
zar još nije tuna!?
Dovedte mi tog guslara
o da divnih struna!
Nek mi peva, nek me slavi,
slava i milina,
Juče sam mu pogubio
sva četiri sina!
Slepac sedi gusle drži,
uz grudi ih steže,
turadija peva, klikće
sve se rastoleže.
Turci piju, Topal neće,
kadkad pehar baci,
malo pođe, al mu dršću
kameni koraci...

Slepac sedi, gusle drži,
suzom ih poliva,
seda kosa dole pala
pa gusle pokriva.
"Nuder psino! - Ne, ne tako
već: starino draga!
U čijoj su ruci gusle,
u njega je snaga!
Kakva snaga,đjaur kleti...
Odkud njemu snage?
Ne, ne slušaj, pevaj starče,
od volje ti drage...
Pevaj dela Topal paše
ime mi ukrasi,
osladi mi gorki život,
od smrti me spasi!
Da ja čujem kako s peva
moja veličina,
pustiću ti iz tamnice,
sva četiri sina!"
"Pustićeš ih?" živnu starac,
"Hoću željo draga
i daću ti srebra, zlata,
nebrojena blaga..."

Guslar ćuti, guslar bledi,
oh da teških muka,
diže gusle i gudalo,
al mu dršće ruka.
"Pevaj starče, oh ta pevaj,
ja se slavit moram,
možda ne znaš šta te čeka
ako si uporan?
Tvoju sreću, tvoju nadu,
tvoja četir sina,
polomiću, pokosiću,
kao četir krina!"
Uzdrhta se slepi starac,
htede da zagudi,
al mu prva, mučna, teška,
zastade u grudi.
Suze kaplju, kvase gusle,
a guslar posrnu,
tresnu gusle i razbi ih
o zemljicu crnu...

"ubojico, poturico,
izdajico kleti!
Ti dušmane roda svoga,
krvava aveti!
Polomi mi moju sreću,
pokosi mi nadu,
al te gusle, srpske gusle,
lagati ne znadu...!"
To izreče, više neće,
klonu, pa posrnu,
mrtav pade kraj gusala,
na zemljicu crnu.

Ciknu paša! - Al mu s lica
nestaše oblaci,
desnu ruku čelu stavi,
krst na sebe baci!!!
Kleče pored mrtva starca,
da gusle poljubi,
jedno ture sabljom mahnu,
glavu mu odrubi.....