ponedjeljak, 24. rujna 2012.

Od kolevke pa do groba ....A IV / 1



          





Ergela Zobnatica - Bačka Topola


"Uspomena na druzenje coveka i konja kroz vekove,
 na ovim prostorima ergele Zobnatica,kod Backe Topole
 dobija poseban smisao"!

 Prostor je u Arhitektonsko - urbanistickom  smislu oblikovao 
 arhitekta
 Branimir Palic      80 tih godina          20 tog veka!

-  prostorni plan područja posebne namene
   za akumulacono jezero Zobnatica na rečici Krivaja
- ulazni portali na kompleks i ergelu Zobnatice
- muzej konjarstva
- manjez
- adaptacije i rekonstrukcije eksterijera i enterijera
   zatecenih objekata hotela i restorana "Jadran"!

  ovaj video zapis je secanje na taj period sa ciljem da se otme zaboravu!





"

petak, 14. rujna 2012.

Probudi se...



                                                               Branimir Palić

‎"Probudi se nešto se dešava
 ne mogu Ti jasno reći šta je                                       
 ni laž nije ni istina prava 
 al osećam dugo će da traje..." 
                                                  /Duško Trifunović  pesnik/




                                         VELIKA šansa za VOJVODINU EVROPSKU REGIJU!

                                         Najgori pobedjuju samo u Srbiji - još od Kosova!
                                         POBEDU oni naprave kad shvate da su poraženi, a poraz se ne podnosi
                                         i ne priznaje, niti se izvlači pouka - kada se poraz desi.
                                         Od takve POBEDE naprave mit a od mita politiku pa čak i nauku u SANU
                                         za takvu su "POBEDU" uvek spremni dušu djavolu prodati.

                                         ZBOG TOGA  - NEDAJMO VOJVODINU


"Probudi se
 nešto se dešava - nemoj reći da nisi znao
  .....i Tvoja se sudbina rešava
 moglo bi Ti jednom 
 biti žao..."                                     
 
                                                                                                                                                                                                                                                                                                            

Sve je domaće...


Svakog jutra, prosečan Srbin, u modernoj kineskoj garderobi, ispija
brazilsku kafu, seda u italijanski auto, kupi za doručak francusko pecivo,
vozi ulicama asfaltiranim nemačkim parama i stigne na posao u austrijsku
firmu. 

Odmah uključuje tajvanski mini-kompjuter i na engleskom jeziku počne
da obavlja radne obaveze. 

A kad se vrati sa posla, opere ruke turskim sapunom, otvori
slovenački frižider, izvadi iz njega konzerviranu tajlandsku tunjevinu, nalije
čašu makedonskog vina, upali južnokorejski televizor i uživa u
turskim i latinoameričkim sapunicama. 

Dok ga greje ruski gas. 

Eto zato volim Srbiju i sve što je domaće...